MAČKA JE BILA GLADNA

MAČKA JE BILA GLADNA

PRIČA IZ KNJIGE "STRAŽARNI LOPOV"

U unutarnjem džepu Veljina prevelikog starog kaputa migoljila se i tiho mijaukala mala, mršava, olinjala mačka.

– Otkud ti ta šuga? – upitao ga je Sini.

– Našao sam je dolje kod smeća. – odgovorio mu je Veljo i nježno pogladio isprepadanu mačku po glavi.

– Jebala vas mačka, ajmo požurit u dućan dok još radi. – prekinuo ih je Moljac nervoznim glasom.

S perona Glavnog kolodvora stepenicama smo se spustili u pothodnik i ušli u veliku samoposlugu. Dok smo mi ostali zastali kod police s flašama, Veljo je šetao dućanom i naočigled svih prisutnih trpao raznorazne stvari po džepovima. Nismo se još ni dogovorili koje ćemo vino kupiti, a on je već završio u kancelariji pored blagajne.

– Zašto si krao? – upitao ga je brkati poslovođa zagledan u konzervu ribica, tetrapak mlijeka, paštetu i kojekakve druge prehrambene artikle koje je Veljo iskrcao iz džepova na njegov stol dok je debela, brkata blagajnica koja ga je privela ponosito stajala na vratima i kao kobac pratila svaki njegov pokret.

– Mačka je bila gladna. – odgovorio mu je Veljo smirenim glasom.

– Kakva mačka? – upitao ga je poslovođa raskolačivši oči.

Veljo je izvadio mačku iz džepa i spustio je na pod.

– Mačka je bila gladna. – ponovio je.

Uslijedila je lavina poslovođinih pitanja, a na svako njegovo pitanje Veljin odgovor bio je isti:

– Mačka je bila gladna.

To ga je toliko izludilo da je poslao brkatu blagajnicu po miliciju. Kako Velju više nije mogao ni vidjeti ni čuti, izašao je iz ureda i zaključao vrata. Za desetak minuta čulo se okretanje ključa u bravi, vrata su se otvorila i u prostoriju je umarširao murjak. Naravno, brkati. Prvo pitanje je ponovno bilo:

– Zašto si krao?

– Mačka je bila gladna. – nastavio je Veljo poput Gandhija s dugom kosom.

Već sam pogled na Maršalovu sliku na zidu i hašišara koji sjedi u istoj prostoriji bio je dovoljan da murjaku zatitra očni živac, da skine s glave šapku s petokrakom te se počeška po garavoj kosi. I njemu je Veljo na svako postavljeno pitanje odgovorio da je mačka bila gladna. Kako je to bila jedna od onih presloženih situacija koje nisu opisane u službenom priručniku, a i bilo je i više nego očito da kod Velje ne bi pomogle nikakve disciplinske mjere, murjak nije znao što će s njim, pa ga je samo utefterio u svoj blokić i autoritativno mu rekao da više ne krade.

– Druže, ja ne kradem! – rekao mu je na to Veljo.

– Nisam ja tebi drug! – planuo je murjak i istjerao ga iz dućana.

Nakon što smo na klupi pored trafostanice na šestom peronu odslušali sve o gladnoj mački, koja je, između ostalog, ostala udomljena u dućanu, Veljo je iz jednog džepa izvadio bocu pive, a iz drugog otvarač.

– Pa otkud ti sad to? – upitali smo ga.

– Posudio sam sa stola od poslovođe dok su išli po murjaka. – odgovorio je.

– Pa ti nisi normalan. – promrmljao je Ćevap.

– Što ste kupili? – upitao me Veljo pogledavajući prema vrećici koju sam držao u ruci.

– Bambija, kume, Bambija. – odgovorio sam.

Izvadio sam iz vrećice dvije flaše Babića, a Veljo se nasmiješio i zadovoljno zakljucao glavom.

PRIČU JE NAPISAO I U SVOJOJ KNJIZI "STRAŽARNI LOPOV" OBJAVIO:

GORAN POLAK